Проф. др Славољуб Ђукић „ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ – ГЛАС СРПСТВА И СВЕТОСАВСКЕ ДУХОВНОСТИ НА ПРОСТОРУ ВАСОЈЕВИЋА И ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА
Проф. др Славољуб Ђукић „ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ – ГЛАС СРПСТВА И СВЕТОСАВСКЕ ДУХОВНОСТИ НА ПРОСТОРУ ВАСОЈЕВИЋА И ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА
Пре него што почнем да говорим о часопису, желим да напоменем – да ја правим разлику између рецензије и промоције књиге, часописа и друге публикације. Рецензент је одговоран за стручност, а лектор за језичку и правописну исправност текста. Промотер такође мора водити раачуна о објективности свог излагања, али главни циљ промотера је да својом приступом проблематици и фабулизацијом заинтересује читаоца за публикацију која је предмет промоције.
Ја већ по трећи пут имам привилегију да пред краљевачком публиком говорим о часопису „Глас Холмије“, који издаје Културно-историјско друштво „Никола Васојевић“ из Берана. Прошле године се навршило 10 година од како излази овај часопи,са јубиларним 51. бројем, у фебруару ове године оштампан је број 52, а прије неколико дана и број 53. Устаљени тираж „Гласа Холмије“ је 500 примјерака. Сваки број у просјеку има штампарски обим најмање 110 страна формата А4, односно 300 страна формта А5, па је за протеклих 10 година у часопису објављено укупног текста око 6000 страна формата А4. Али, није битан само квантитативни обухват, важније од тога је тематика и квалитет часоовиса. Са унутрашње стране насловне корице сваког броја налази се садржај часописа који упућује читаоца на више од 50 наслова из области историје, антропологије, православља и духовних храмова, обичаја, културе, умјетрности, поезије и др. Ту су и краћи прикази о знаменитим личностима Васојевића, прикази нових књига, интервјуи, сусрети са пјесниицима и књижевницима, нови лирски изрази пјесника и др.. Аутори прилога су афирмисани научни, културни и јавни радници, а међу њима и неки са академским титулама магистра и доктора наука, па чак и академици. По традицији историјским догађајима се увијек поклањала изузетна пажња на простору Црне Горе и Седам Брда. Нијесам случајно поменуо Седам Брда, јер се до 1869. године данашња Црна Гора звала (незванично Стара) Црна Гора и Брда, а Брда су неколико пута била већа по географском простору и демографији од Старе Црне Горе. Најбројније и најмлађе Брдо чине Васојевићи изнад којих су двије васојевићке камене пирамиде Комова, а трећа пирамида припада Кучима. Комови, или црногорски Хималаји, како их другачије називају, су огранак Динарског система, који је у далекој прошлости називан Холмија, што у преводу са грчког језика значи Комови, отуда и назив овог часописа“ Глас Холмије“. За „Глас Холмије“ знају сви Срби с обе стране Дрине, Саве и Дунава, како то рече поменутим јубиларним поводом главни и одговорни уредник овог часописа, господин Киковић..
Ја сам за ову прилику планирао да анимирам вашу пажњу садржајима јубиларног 51. броја „Гласа Холмије“. Најпре ћу поменути радни наслов Зорана Вулевића – Како до нове Јалте. Као што је то опште познато,на јужном дијелу полуострва Крима, званом Јалта (4-11.2.1945), у дворцу руског цара Николаја II, побједници над нациистичком Немачком у Другом светском рату - Стаљин, Рузвелт и Черчил, осудили сунемачки нацизам, и договорили да Немачку подијеле на Источну и Западну. То је била Прва Јалта. Друга Јалта је по речима господина Вулевића настала послије Другог светског рата у условима Хладног рата који траје до данданас. Њу чине две чланице Прве Јалте, Америка и Енглеска, а место Русије сада је њихова нова трећа чланица Немачка, која тројка сада ставља Русију у позицију нацистичке Немачке из времена Прве Јалте! А Францусја им је само потрчкарало.
Павле Паја Радоњић, у чланку Геноцид над Србима Републике Српске у Отаџбинском ра ту 1991-1996 пише о страдањ Срба у укупнпм броју 10500, од чега: у Пребиловцима 4000, Сарајеву 3000 (1700 рањених), Братунцу и Сребреници са околним селима реона Кравице 3500. А затим наводи даље, да су према британским изворима искључиви кривци за Сребреницу Алија Изетбеговић и Бил Клинтон (сведочење Хакије Мохоњића о договору жртвовања 5000 вмуслимана да би се оправдало бомбардовање српских снага у БиХ).
Ту је и краћи приказ проф. др Марка Кнежевића - Чакорска голгота српске војске 1915. године, са аутентичном фоотографијом дугачке непрекидне колоне војника кроз чакорски снијег дебљине око 1,5 метра са мећавом на веома ниској температури. Ко није успео да прати колону или залутао у мећави, ту је и завршио. Донко Ракочевић, Метохија се нека звала Хвостно – На почетку текста пише, да се Метохија првобитно звала Хвосно, те да више од 80% топонима у данашњој Метохији има словенско име. Наиме, Хвосно је први посед који су Немањићи даровали цркви (метос на грчком) након чега су услиједили бројни метоси док читава данашња Метохија није постала скуп метоса (манастирских поседа), на основу чега и би преименована у Метокију, о чему сведоче сачуване хрисовуље: у манастирима: Бањске, Призрена и Дечана. Пећ на словенском значи пећина, Приштина избочина, Митровица по Св. Димитрију, Гораждевац - Гроздово село, бистрице – брзе ријеке.... Даље се наводни да су житељи Бујана у Албанији 1330. године имали словенска имена (Радиш, Богоје, Братун, Добровој, Милован, Милобрат....). Порука, дакле, овог чланка је да се - истина се доказује и брани науком, а не фалсификатима и политиканством како то раде Албанци.
У овом броју је инсерт из књиге Миљана Бабовића „Робијаш“, учесника Барског конгреса 1974. године, осуђеног на 10 година строгог зтвора, и свих 10 је одробијао. У овом инсерту читалац се упознају са процедуром самог хапшења, узроцима који су претходили да се овај робијаш и осталих још 31 у Пећи и Подгорици осуде драконски на укупно 196 година робије. Наиме, непосредни повод је био Устав из 1974. године према којем је Космет преименован у Косово, а Покрајине Војводина и Косово су добиле право вета на одлуке парламента Србије, тако да су Срби били тотално обезвлашћени, а то су Албаци и те како искористили и злоупотребили на штету српског живља које је због таквог стања било просто принуђено да напушта Косово, па се на крају Косово и отцепило уз дивљачку војну интервенцију НАТО-а 1999. године. Овог „робијаша“ сам лично познавао док је учитељовао на подручју Пећи, са тројицом робијаша сам био колега у школама где сам и ја радио, а Момчило Јокић, потпреседавајући Барског конгреса је био мој школски друг са којим сам био у истом одељењу Пећке гимназије.
Ту је и једна цртица која је слика и прилика скоро свих катуна на сјеверу Црнне Горе – Опустјели катуни на Зелетину: звук чобанске фруле замијенило завијање вукова. Овде се истиче да је на Зелетину некада катунило више од 80 домаћинстава, а данас му је остао вјеран само 70-годишњи Милутин Шошкић. Зато житељи Улотине на истом том Зелетину подигоше велелпни крст који има за циљ да поред локалних вјернука привуче и туристе на ову прелијепу црногорску планину.
А сада за крај мало о стиховима и римама умјетника писане ријечи. У сваком броју овог часописа се појави 15 до 20 пјесама. За ову прилику ја ћу се дотаћи само три:
Давид Лалић – Свједочим: Отели ми сунце, Видовога дана! О, кућо стара, да л› ћеш наша бити? Зовем за свједока Стефана Душана! Ко ли ће нас опет, и кад, раскућити?
Незаборавна Д. Максимовић - Крвава бајка : Било је то у некој земљи сељака, на брдовитом Балкану, умрла је јуначком смрћу, чета ђака у истом дану.
Радосаава Ћулафић – Устоличење митрополита Јоаникија: Десило се што никада није, од толике дуге традиције! Патријарху Пеавославне вјере, оспорише духовне намјере....
А ту је још 16 песничких наслова, међу којима ће засигурно сваки читалац наћи нешто по свом укусу.
